Коледари
То су момци на челу са старешином, мушкарцем који је већ имао искуства у коледовању. Сви коледари били су маскирани у овчје и козје коже, а старешина је носио још и штап на чијем врху је било привезано звонце или јабука.
Кад би се дружина окупила, кренула би кроз село. Ишли би од куће до куће певајући. Улазили би у све куће сем оних у којима је те године неко умро. Међу коледарима је било оних који почињу песму - зачињавца и они који је прихватају - прихватиоцa.
У песмама би пожелели укућанима здравља и успешну годину. Домаћину се жели здравље, родна година и принова у кући у којој се неко скоро венчао .
После оваквих жеља кoледари су добијали дарове у виду хране (брашна, меса, сувог воћа и слично).
Коледарске песме
Једне од најстаријих српских народних (обредних) песама. Певане су око зимске краткодневице, када је дан најкраћи, а ноћ најдужа, и када, према веровању, Сунцу треба помоћи да ојача и победи мрак. Обред се састојао у прослави и дочеку новорођеног Сунца као малог Бога (Божића), пореклом од Сварога (зато Сварожић) под именом Коледа, Колинда ...
Домаћине господине, коледо!
Пловка шета по палати,
Није пловка, мила снаја
Свекра буди: "Дигни ми се,
Мили свекре, ето теби
Добри гости, чим ћемо их
Даривати? "Ал 'говори
Мили свекар: "Ето, снајо,
Ето чоја нерезана,
Ето блага небројена,
Ето коња нејахана,
Даруј ти њи чим ти драго ".
Божићне песме
су христијанизоване коледарске песме. Настале су када је празник Коледа замењен хришћанским празником млaдог Бога Божића.
По неком веровању сам млади Бог долази домаћину у кућу, и треба га угостити, док по другом веровању, ове песме гаје култ предака и призивања мртвих, који долазе својим потомцима на гозбу, припремљену у њихову част.
Положајник је случајни намерник који долази за Божић, рано ујутру, и доноси мир и благостање у кућу. Увек бива дариван. Иначе, положајник је, након христијанизације, заменио мртве претке.
Иде Божић бата
носи киту злата
да позлати врата.
Све од боја до боја
и сву кућу до крова
