Да, под ведрим небом! На простору од једног хектара у близини бање Врујци.
Старе сорте шљиве, јабуке, крушке, кајсије, дуње, ораха, вишње и трешње , калеме се, документују, снимају и бележе места њиховог налажења. Мисија Музеја је да очува старе, аутохтоне сорте воћа које се вековима гајило у Србији.
Заборависмо своје традиционално воће које се повукло пред бананама, папајама, мангама...
Давно Војислав Илић Млађи наброја 85 сорти српских јабука и написа песму "Ево јабука!".
Да ли се сећате имена, мириса или укуса овог рајског воћа? Да ли би желели да их имате у свом воћњаку, башти, дворишту?
ЕВО ЈАБУКА!
Добро дошла, драга децо!
Нека вам је срећна школа!
Доносим вам пуно среће
и јабука пуна кола:
Наранџасте и румене,
беле, жуте и црвене!
Немам ножа, ни тањира!
Свак по једну нека бира!
Свака од њих — разне боје
има лепо име своје:
Госпођинке и будимке,
и подрињке и добрињке.
И малинке и маслинке,
арнаутке и прокупке,
царке, шарке и арапке,
бећанлије, циганлије,
шећерлије, шербетлије,
сенабије, ђулабије,
овајлије, попадије,
памуклије, зворниклије,
поскурије и златије,
пепељуше, ребељуше,
колатуше и мекуше,
кисељајке, котурајке,
и перајке и ђулајке,
џемурлике, шаренике,
руменике, белунике,
и срчике и бедрике,
баризовке и бановке,
гргусовке и митровке,
шуматовке и тетовке,
округлице, мађарице,
и ситнице и ружице,
и лимунке и сладунке!
Јастрепчанке, кадуманке,
тимочанке и трњактсе,
пегавуље и шаруље,
и зимкуље и дугуље,
колубарке и копљарке,
зајечарке и звечарке
и лешнарке и масларке
и ердељке и жутељке!
Колачаре и кожаре
и грожђаре и пројаре,
николаје и сретнаје!
Илињаче, медењаче,
ивањаче и земњаче,
петроваче, видоваче,
симковаче и тикваче,
колајначе, просењаче,
тањираче, градињаче,
оврљаче, котрљаче,
и слаткаче и ребраче,
мирисавке и ресавке!
Све су дивне, све су свеже
ко убране јутрос с грана!
Ја сам вам их, децо, сабро
са свих наших српских страна.
Највреднијем ђаку биће
она као крв румена!
А највећу даћу оном
ко запамти сва имена!
Нема коментара:
Постави коментар