Калемегдан и залазак сунца у Београду |
Језик
је систем знакова којима
људи изражавају мисли и међусобно комуницирају.
Писма
су знакови којима
записујемо језик. Једно писмо може да запише више језика(латинично писмо).
Основ савремене пимености
чине три писма: грчко,латинско(латиница) и ћириличко(ћирилица). Ћирилица и латиница су стандардна
писма српског језика.
Порекло
Грци су преузели,можда још
у 9.веку пре нове ере , феничанско писма, а и са њим oсновни азбучни ред као и имена појединих
слова(алфа,бета...) Вековима су Грци то писмо
дорађивали,променили смер писања , додали нека слова и увели писање слова
између два реда.
Латиница
је грчког порекла, настала
подешавањем и дорадом грчког писма. Стари Латини су од старогрчког писма
преузели облик слова и азбучни ред. Временом се разлика између грчког и
латиничног писма увећавала. Ипак, латинично писма је задржало облик слова
(великих) , њихово значење и азбучни ред.
Систем и
редослед слова у било ком писму и језику назива се азбука или алфабет, док се за латинично писмо узима назив абецеда(а,бе,це,де.)
Ћирилица
Словенска азбука настала
је у 9.веку као дело Ћирила - Константина Солунског.
Константин је створио
оригинално писмо -касније названо глагољица. Преобликовао је грчко
писмо и створио слова за специфичне словенске гласове(14 слова). Писмо се јавља
на просторима Моравске и Паноније захваљујући Ћирилу, Методију и њиховим ученицима.
Касије се шири и у земље јужних Словена.
Саборна црква у Београду |
Прва ћирилица настала је крајем 9.в. Од самог
настанка ћирилица је имала велики број слова:толики број слова је изазван
богатством словенског гласовног система.
Српску ћирилицу је уобличио
Вук Стефановић Караџић примењујући Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај
као што је написано“. То је фонетично српско писмо , где
сваком гласу одговара једно слово.Писмо се састоји од 30 слова. Довољно је
научити тих тридесет слова за учење
читања текстова на српском језику.
Занимљивост : Најстарије слово, које је још у употреби, јесте " О " чији се облик није променио још од феничанског алфабета из 1600 пре н.е.
Нема коментара:
Постави коментар