 |
| Вук Стефановић Караџић |
• Вук jе рођен на Митровдан, по старом календару 26.10.1787.године, а по новом календару 8. новембра 1787. године.
• Деда Вука Караџића, Јоксим, доселио се из Дробњака, из села Петнице, у Тршић, између 1730.год. и 1740. године. Вук је споро растао.Увек је био болешљив и жгољав, али за разлику од остале деце Караџића остао је у животу. Своје детињство проводио је,лети у шуми и на пашњацима чувајући овце и козе, а зими крај огњишта слушајући старије како казују и уз гусле певају народне песме.
• Вука је у прву писменост упутио његов рођак . Касније га је отац уписао у приватну школу коју је у Лозници отворио Гргур Гргуровић из Тршића. Завршио би и највишу школу Псалтир да се није појавила куга.
Вуково школовање манастир Троноша
• Жељан знања Вук затим иде у манастир Троношу, код игумана Стефана Јовановића.
• У манастиру Троноша Вук покушава да доврши своје школовање. Али отац га и одатле враћа кући ,јер су ђаци већину времена у манастиру чували стоку.
Вуково школовање Сремски Карловци
• По повратку из манастира Вук је покушао је да се упише у школу у Сремским Карловцима, Нису га примили, јер је био старији него остали ђаци. Године 1808. слуша предавања на Великој школи у Београду коју убрзо напушта због болести ноге.
• Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник, а након слома устанка 1813.године са устаницима прелази преко Саве и одлази у Беч. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига. На његов је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност.
• Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносерпски језик који је у то време био језик образованих људи.
• Реформа ћирилице и рад на граматици и речнику
• Подстакнут Копитаревим саветом Вук се прихватио посла, да напише и граматику народног језика.Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика“, изашла је у Бечу 1814. Ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа.
· Године 1818. Вук је објавио и друго проширено издање своје граматике . У речнику је било 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Ово друго издање граматике је 1824 . на немачки језик превео Јакоб Грим.
· Основна вредност Писменице је било њено упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“.
· Вук је сматрао да сваки глас треба да има једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Тиме је уведен фонетски правопис.
· Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:
А а
|
Б б
|
В в
|
Г г
|
Д д
|
Е е
|
Ж ж
|
З з
|
И и
|
К к
|
Л л
|
М м
|
Н н
|
О о
|
П п
|
Р р
|
С с
|
Т т
|
У у
|
Ф ф
|
Х х
|
Ц ц
|
Ч ч
|
Ш ш
|
· њима је додао једно из латиничне абецеде:
· и пет нових:
Борба за увођење народног језика у књижевност
Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину. Све до почетка 19. века стара српска књижевност развијала се на српској редакцији старословенског језика, а у 18.веку дошло је до снажног утицаја руских црквених књига на књижевни језик Срба. Тиме је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности.
Школовани људи су у стари књижевни језик уносили елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је славеносрпски језик.У писању је створен хаос. Вук је кренуо у борбу против писаца старе школе. Своју борбу Вук је почео критиковањем најпопуларнијег српског писца Милована Видаковића.Овај напад је изазвао бурну, јавну полемику у књижевној јавности.
Карловачки мирополита Стефан Стратимировић и црквене власти су онемогућиле штмпање Вукових књига. Стратимировић је сматрао да Вук увођењем слова Ј напушта православље .
Поред српске цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић,оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена. Полемика је трајала деценију да би се 1847.године завршила Вуковом победом.
• Вук је једна од најважнијих фигура у српској историји. Радио је на сакупљању и популаризацији народних епских песама, лирској поезији, кратким песмама, етнографским студијама, лексикографији и реформи српског писма и правописа.
• На бележењу народних умотворина Вук је почео да ради одмах по познанству са Копитаром.
• У нашем народу су постојале разне песме, приповетке, басне,бајке пословице, загонетке, које нигде нису биле записане.Вук је замислио да све те народне умотворине стваране на народном језику запише,објави и представи их другим народима.Био је упоран и своју замисао спровео је у дело.
• Почео је да прикупља народне умотворине.Када је сакупио довољно народних умотворина и завршио обнову писма Вук Стефановић Караџић објавио је прве књиге на народном језику.
• Године 1814. објављена је прва збирка народних песама „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“, писана језиком простог народа.Ова и следећа издања народних песама, заинтересовала су браћу Грим и Јохана Волфганга Гетеа.
• Прву збирку народних приповетки ,Вук објављује 1821.године,после великог успеха са народним песмама. У збирци „Народне српске приповијетке“ записано је и 166 загонетки. Нову збирку приповедака објављену 1853.године Вук посвећује Јакобу Гриму, а његова ћерка Мина их преводи на немачки језик.
Прво издање „Српског рјечника“ изашло је 1818. У речнику је било 26.270 речи које су се користиле у говору народи у Србији, Срему и Војводини. „Српски рјечник“ је пружио прве богате описе патријахалн 
• Друго издање „Српског рјечника“објављено је у Бечу 1852. Грађу за овај речник Вук је прикупљао је у Црној Гори, Дубровнику, Далмацији и Хрватској. У њему се нашло 47.427 речи. Јаков Грим је ово издање Рјечника превео на немачки.
Бранко Радичевић и Петар Петровић Његош су писци који су 1847. године издали дела на народном језику да подрже Вука Караџића:
-Та 1847 .година проглашена је годином Вукове победе.
-Те исте године, Вук је објавио ’’Нови завет ‘’.
-Те године Вук је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, односно да је старословенски језик мешавина рускословенског и српског народног језика без чвршћих правила.
-Те године издате су четири књиге:
- превод „Новог завета“ са црквенословенског на српски језик, аутор Вук Караџић
- расправа о језику „Рат за српски језик и правопис“, Ђура Даничић
- „ Песме“, Бранка Радичевића
- „ Горски вијенац“Петра Петровића Његоша.
- „ Српски језик и правопис“, Ђура Даничић.
Објављивањем горе наведених кљига је доказано да се на простом народном језику може писати поезија, филозофија па и сама Библија. Дело Ђуре Даничића је потпуно оправдало Вукову реформу српске азбуке и правописа.
- Требаће двадесет и једна година да се у Србији званично прихвати Вуков правопис и реформа остварена 1847. године постане стварност,
Вук Караџић је умро 26.01.1864.год. у Бечу, где је сахрањен. Његове кости пренете су из Беча 30.09.1897.год. и свечано сахрањене у Београду крај Саборне цркве.
 |
Врх Саборне Цркве у Београду
|
Каква је Тодорова субота, таква је година. (Тодорова
субота је прва субота Васкршњег поста .То је покретан празник ).
Каква је Тодорова субота, таква је година. (Тодорова
субота је прва субота Васкршњег поста .То је покретан празник ).
